ШКОЛА ЗОВЕ!

 

ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА - Припрема детета за полазак у школу

Припрема детета за полазак у школу

Полазак у школу је посебан тренутак и за дете и за родитеља. Управо зато, полазак у школу доноси страхове, бригу, недоумице које треба решити. Тада се деца сусрећу са новом средином, која се битно разликује од предшколског периода. У предшколској установи владају другачија правила, све је флексибилније и подређено детету. У школи се деца сусрећу са новим обавезама и мало строжим правилима понашања. Школа је систем који функционише другачије од предшколске установе. Да би полазак у школу био леп и пријатан за дете, да не би изазвало стрес или одбојност, потребно је дете адекватно припремити.

Пре поласка у школу, деца су већ боравила у изабраној школи, прошла су процес уписа, који подразумева и тестирање деце, проверу њихове зрелости и спремности за полазак у школу. Стручна лица, педагог и психолог, су већ разговарали са сваким дететом и проценили његову спремност за школске обавезе. Пракса је показала да успех на тестирању није мерило каснијег успеха детета у школи. Нека деца су отворенија и комуникативнија, нека су уплашена, стидљива, што, свакако, утиче на то како ће се дете снаћи на самом тестирању. Важно је истаћи да жеља родитеља код избора учитеља, некада и није у најбољем интересу детета. Професионалци у школи ће, свакако, боље проценити најбољи интерес детета, јер су упознали дете и познају сваког учитеља у својој школи. Зато је можда боље избор учитеља препустити професионалцима.

Најважнији задатак у припреми детета за школу, имају родитељи и особе из најближег дететовог окружења. Важно је рећи да припрема за школу никако не подразумева да дете треба да зна да чита и пише. Труд родитеља у овој области, може донети више штете него користи за само дете. Ако оно покаже интересовање, свакако му треба одговорити на питања али га никако не терати да учи читање и писање. Евентуалне грешке ће учитељ касније веома тешко отклонити.

Припрема за школу обухвата:

 1.Психолошку и емоционалну припрему

 2. Радне навике

 3..Социјализацију детета

1. Психолошка и емоционална припрема подразумева отклањање страхова од непознатог код детета. Важно је да дете има лепу слику о школи, али и ту не треба претеривати. Испричајте детету своје сећање на први дан у школи, никако не застарашујте дете реченицом Видећеш ти кад кренеш у школу. Објасните детету да у школи постоје одређена правила по којима школа функционише и да се та правила морају поштовати да би свима у школи било пријатно.

2. Радне навике би требало да су до седме године већ формиране. То подразумева развијање самосталности код детета, да је стекло навику самосталног облачења, одабира хране, самостални одлазак у тоалет, везивање пертли, брига о својим стварима, сакупљање играчака, намештање кревета. Радне навике везане за школу подразумевају цртање за радним столом или на тачно одређеном кутку, где ће касније писати домаће задатке, самостално одржавање уредности тог радног простора.

Куповину прибора за школу је потребно обавити заједно са дететом, како би оно могло да препозна свој прибор, кад се буде нашло у школи. Такође је потребно да дете самостално распореди, у свом радном простору, свој прибор за школу.

Важно је навићи дете да раније одлази на спавање јер је потребно устати раније кад се крене у школу. На тај начин ће дете моћи да одржи пажњу и концентрацију током наставног дана. У школу се мора долазити на време, кашњење није дозвољено, а није ни пристојно. Немојте детету спремати прибор и књиге за наредни школски дан. Нека дете то уради самостално и обавезно на крају дана, а никако пред сам полазак у школу. Не навикавајте дете да ћете питати учитеља и друге родитеље шта имају за домаћи задатак. Дете мора само да запамти своје обавезе.

Социјализација је веома важан сегмент припреме за школу. Дете је у породици центар света и све је њему подређено. Доласком у групу од двадесеторо и више деце, долази до судара свих тих центара света и таква деца не разумеју да су равноправни чланови групе и да нема повлашћених. Социјализација подразумева да се дете дружи са групом вршњака, навићи дете да и у вршњачкој групи постоје правила која се морају поштовати, навикавати га како да решава сукобе у групи, и из речника избацити чувену реченицу: Ако те удари, ти му врати. Ово само разбуктава конфликт међу децом.

САВЕТИ  ЗА  РОДИТЕЉЕ

Играјте се са својим дететом али тако да игра подразумева правила која се морају поштовати, слободно пустите да дете доживи пораз и објасните му да је то саставни део живота и како се пораз подноси, јер се из сваког пораза може научити више него из победе.

Разговарајте са дететом, терајте га да развија стрпљење и истрајност. Читајте му приче и разговарајте о њим. Тако ћете развијати његову пажњу и љубав према читању.

Увек афирмативно причајте о учитељу, јер је то важна фигура у животу детета.

Када се дете врати из школе, разговарајте са њим о школском дану. На питање Шта је било у школи?, најчешћи одговор је Ништа. Зато је боље питати дете шта је ново сазнало, ко је његов најбољи друг, шта му се код њега баш допало, шта су занимљиво разговарали, писали, цртали у школи и заједно са њим прегледајте свеске и књиге како би се присетили шта је за домаћи задатак. Надам се да и не треба помињати да је домаћи задатак за ученика, а не за родитеља и да он слижи да би се утврдила стечена знања, а не да би посвађао родитеља и дете.

Све набројано, у почетку захтева веће ангажовање родитеља али се дугорочно исплати јер је то улагање у дете, његову самосталност и одговорност према животним обавезама.

И на крају,  имајте поверења у учитеља и никад не сумњајте у његове добре намере.

Учитељ је професионалац у свом послу, и на основу свог образовања и искуства у раду са децом, тачно може да процени шта је најбоље за свако дете.

 Знајте да се дете никада не понаша исто у школи и код куће.

Родитељи и учитељи су на истој страни, увек на страни детета.

Срдачан поздрав,

Лазић  Сузана,

психолог школе